Извод: У раду се разматра проблем губитка стабилности танкозидних конструкција од изотропних и композитних материјала под дејством термомеханичких оптерећења. За анализу понашања изабран је метод коначних елемената. Модел коначних елемената укључује геометријско и материјално нелинеарно понашање. За анализу губитка стабилности коришћени су четворочворни елементи типа љуске. Извршено је поређење ове методе са доступним аналитичким, нумеричким и експерименталним резултатима. Приказани примери илуструју валидност ове методе у домену геометријске и материјалне нелинеарности.

Кључне речи- Танкозидне структуре, губитак стабилности,  коначни елементи, плоче и љуске.

КОМПЛЕТАН РАД