Критеријуми за избор оптималних услова за надзвучна испитивања у аеротунелу са надпритиском

 

Дијана Дамљановић

Ђорђе Вуковић

 

 

Природна жеља аеротунелског тест инжењера је да планира и изведе испитивање које ће што је боље могуће репродуковати услове у стварном лету. Геометријска сличност и једнакост Махових бројева у лету и у аеротунелу су главни захтеви који се постижу без већих проблема, али смањена величина модела и границе оперативне анвелопе аеротунела спречавају постизање жељене сличности у погледу Рејнолдсовог броја који је углавном много нижи у аеротунелу него у лету. Аеротунели прекидног дејства са надпритиском, као што је Т-38 у Војнотехничком институту у Београду, су пројектовани да постигну велике Рејнолдсове бројеве повећањем зауставног притиска струјања у радном делу. Показује се, међутим, да често није Рејнолдсов број одлучујући у избору услова испитивања на великим брзинама, већ су то друга ограничења, везана за величину модела, радни опсег расположиве инструментације, расположиво време рада аеротунела, висока аеродинамичка оптерећења, итд.

 

Кључне речи: аеродинамички тунел, аеродинамичко испитивање, суперсонично струјање, планирање испитивања.