XLV konferencija ETRAN

XLV konferencija ETRAN-a održana je od 04. do 07. juna 2001.godine u Bukovičkoj Banji – Aranđelovac. Pokrovitelj Konferencije je Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Srbije, a organizatori su Društvo za ETRAN i IRITEL–Beograd, u saradnji sa sekcijom IEEE za Jugoslaviju.

Na Konferenciji je, pored radova na plenarnoj sednici, saopšteno 316 radova u okviru 15 stručnih komisija: EL–elektronika, TE–telekomunikacije, RT–računarska tehnika i informatika, AU–automatika, NT–nuklearna tehnika i tehnologija, AK–akustika, AP–antene i prostiranje, VI–veštačka inteligencija, EE–elektroenergetika, EK–električna kola i sistemi i procesiranje signala, ME–biomedicinska tehnika, ML–metrologija, MO–mikroelektronika i optoelektronika, MT–mikrotalasna i submilimetarska tehnika, NM–novi materijali.

Na ovoj konferenciji je bilo i više radova po pozivu, posebno autora sa Elektrotehničkog fakulteta iz Banja Luke.

Konferencija je počela svečanim otvaranjem i kratkim predstavljanjem delatnosti Instituta IRITEL. Po rečima g. Siniše Davitkova, osnovne oblasti delovanja IRITEL-a u telekomunikacijama i elektronici su: javni komunikacioni sistemi, funkcionalni telekomunikacioni sistemi, vojni telekomunikacioni sistemi, radio i TV sistemi, komunikacioni softver, industrijska i energetska elektronika, mikroelektronske tehnologije, elektronske tehnologije. IRITEL proizvodi digitalne komutacione telekomunikacione sisteme, omogućen je i prenos sinhrone digitalne hijerarhije signala 155 Mbit/s s optičkim vlaknima, sisteme za elektronski rat, sistem za pružanje informacija o brojevima telefonskih pretplatnika, mobilni digitalni integrisani sistem komunikacija, komunikacioni softver, mikroelektroniku i hibridnu tehnologiju, komponente i senzore, ploče sa štampanim vezama, izvore napajanja, industrijske kontrolere, piezokeramičke pretvarače, elektronske paste. Istaknuto je da se ostvaruje uspešna saradnja s Vojskom Jugoslavije.

Prvog dana Konferencije održana je i plenarna sednica koja se odnosila na probleme u elektroenergetskom sistemu Srbije s prikazom stanja i mogućnosti poboljšanja. U okviru sednice je izloženo pet radova po pozivu, od kojih svakako treba istaći prezentaciju: "Proizvodni i prenosni sistem elektroprivrede Srbije–stanje i pravci razvoja", Ljiljane Hadžibabić i Branislava Tomaševića, kao i rad Vladimira Katića: "Svetski standardi i kvalitet električne energije u Srbiji", koji su omogućili detaljan uvid u trenutno stanje elektroenergetskog sistema Srbije. Predloženo je nekoliko načina za poboljšanje postojećeg stanja, radi ostvarivanja visokih standarda i kvaliteta električne energije u Srbiji.

Od izloženih radova po stručnim sednicama na ovom mestu su izdvojeni i podrobnije diskutovani oni radovi koji pobuđuju najveće interesovanje i čije teme su vezane za primenu u vojnom domenu.

Pregled saopštenih radova po sekcijama

Komisija za automatiku:

Sednica: Stohastički sistemi i estimacija

U okviru rada ove sednice, kojom je predsedavao profesor Branko Kovačević (Elektrotehnički fakultet, Beograd), izloženo je ukupno sedam od prijavljenih osam radova.

Goran Dikić (VTA VJ, Beograd), Branko Kovačević (Elektrotehnički fakultet, Beograd): "Praćenje ciljeva u vazduhu primenom pasivnih senzora".

Autori ističu značaj pasivnih senzora tzv. tačkastih detektora postavljenih na žirostabilisanim platformama, koji se usmeravaju na cilj, prate ga i na njega navode rakete ili projektile. Detektori rade u infracrvenom delu spektra. Dat je primer korišćenja dva senzora s uskim vidnim poljem od 2° do 4°. Pri brzinama cilja od 250 m/s do 350 m/s posebno na malim rastojanjima, uz postojanje jakog manevra i velikih ugaonih brzina, potrebno je izvršiti automatizaciju celokupnog merenja jer je neophodno raditi u kratkom vremenu. Da bi se ostvarilo pravilno gađanje, potreban je podatak o daljini cilja. U predloženom algoritmu uvodi se tzv. lažni cilj koji klizi po liniji viziranja. U jednom trenutku, lažni cilj se poklapa sa stvarnim ciljem i na osnovu triangulacije se dobija podatak o daljini cilja. Dalje se vrši estimacija stanja pri čemu se estimator stanja modelira tako da se cilj opisuje Newtonovim jednačinama kretanja cilja. Na taj način vrši se korektno viziranje, a samim tim i praćenje cilja. Eksperiment pokazuje da je maksimalna greška praćenja cilja ± 2°. Primenjuje se IMM (interactive multiple model) algoritam koji obuhvata paralelan rad tri Kalmanova filtra. Period estimacije je 20 ms tako da ova brzina omogućava praćenje cilja u stvarnom vremenu.

Milorad Milovanović i Miloje Đekić (VTI VJ): "Strategija optimalnog vođenja i upravljanja protivoklopne rakete pri nepotpunoj stohastičkoj informaciji o stanju".

Ukazano je na specifične uslove u kojima nije moguće meriti kompletan vektor stanja. Pri projektovanju sistema za vođenje i upravljanje protivoklopnom raketom, bitni parametri su verovatnoća pogađanja i uništenja ciljeva i brzina odziva. Kao postavljeni ciljevi izdvajaju se definisanje optimalne strategije upravljanja ugaonom brzinom valjanja rakete i testiranje unutar nelinearnih i nestacionarnih sistema. Testirano je nekoliko različitih vrednosti kovarijansi. Sintetizovan je optimalni regulator upravljanja. Dalji korak predstavlja potreba za konkretnim sistemom.

Dejan Sekulić i Milan Ristanović (Mašinski fakultet, Beograd): "Adaptivna kontrola pritiska u sistemu spojenih sudova".

U radu je pretpostavljeno da je matematički model objekta poznat. Prenosna funkcija je određena upravo matematičkim modelom, dok su konstante eksperimentalno određene. Izvršena je estimacija greške, uz pretpostavku da je greška predstavljena razlikom izlaza iz objekta i izlaza iz referentnog modela.

Stevica Graovac (Elektrotehnički fakultet, Beograd): "Primena kombinovanog algoritma vizuelne i inercijalne navigacije na upravljanje planarnim kretanjem".

Osnovni problem je način estimiranja varijabli od interesa za upravljanje planarnim (ravanskim) kretanjem. Potrebno je izvršiti kombinovanje podataka iz inercijalnog i vizuelnog sistema. U ovom slučaju, inercijalni navigacioni sistem koristi se kao referentni sistem. Pošto se radi o ravanskom kretanju, postoje dva linearna i jedan ugaoni stepen slobode. Potrebno je ostvariti praćenje navigacione linije, odrediti rastojanje do prepreka kao i odrediti nagib terena. Objašnjeni su i primenjeni metodi: obrada jednog kadra i obrada sekvence kadrova (dinamička vizija). Kao eksperimentalna potvrda vizuelne navigacije, prikazan je rezultat primera kada robot prati liniju načinjenu od razmaknutih pravougaonih segmenata.

Božo Krstajić, Ljubiša Stanković i Zdravko Uskoković (Elektrotehnički fakultet, Podgorica): "Estimacija optima-lne vrijednosti koraka LMS adaptivnog algoritma".

Za raspodelu težinskih koeficijenata se pretpostavlja Gaussov oblik, a korak se uzima iz skupa diskretnih vrednosti parametara. Prikazani su rezultati simulacije za slučaj kada je odnos signal/šum -8dB. Potrebno je proceniti minimalnu srednju kvadratnu grešku jer ta greška predstavlja donju granicu primene sistema.

Jasmin Igić, Milorad Božić, Petar Marić, Igor Krčmar (Elektrotehnički fakultet, Banja Luka): "Adaptivno upravljanje na bazi internog modela".

Izabran je laboratorijski nelinearni objekat (rezervoar). Perioda odabiranja u sistemu iznosi 1s. Izvršena je adaptivna procena parametara linearnog modela, jer ne mogu da se usvoje fiksne vrednosti parametara regulatora. Pošto se parametri sporo menjaju, faktor zaboravljanja iznosi 0.99. Ponašanje sistema može da se poboljša smanjenjem greške modela.

Igor Radojčić (Elektrotehnički fakultet, Banja Luka), Branko Kovačević (Elektrotehnički fakultet, Beograd): "Rekonstrukcija prostora stanja signala varijabilnosti srčanog ritma metodom vremenskog kašnjenja".

Razmatra se signal promene srčanog ritma dobijen na osnovu EKG-a. Predložena metoda predstavlja neinvazivno dijagnostičko sredstvo. Osnovni problem je nalaženje vremenskog kašnjenja i određivanje rekonstrukcione dimenzije. Izbor vremenskog kašnjenja se vrši pomoću četiri metode: autokorelacijom, srednjom međusobnom informacijom, grafičkom analizom dvodimenzionalne ili trodimenzionalne projekcije atraktora srčanog ritma i metodom prosečnog pomeraja. Izbor rekonstrukcione dimenzije može da se vrši metodom lažnih najbližih suseda i metodom korelacione dimenzije. Varijabilnost srčanog ritma se menja: kod zdravih osoba je približno stohastička, a kod bolesnih se javlja haotični karakter nizova (smanjenje, redukcija srčanog ritma). Programiranje je izvršeno u programskom paketu MATLAB.

Komisija za mikrotalasnu i submilimetarsku tehniku:

Sednica: Mikrotalasni sklopovi

Ovom sednicom je predsedavao profesor Bratislav Milovanović (Elektronski fakultet, Niš) i izloženo je sedam radova, a posebnu pažnju zaslužuju sledeći:

Dušan Nešić (IHTM, Beograd), Aleksandar Nešić (IMTEL, Beograd): "1-D mikrostrip PBG band-stop filter bez ecovanja donje metalizacije i sa samo jednim propusnim opsegom".

Strukture sa fotonskim band-gapom (PBG) predstavljaju strukture koje čine nepropusne opsege. Predložena je nova struktura koja se odlikuje sinusnom promenom karakteristične impedanse zavisno od pozicije duž mikrostrip linije. Struktura se izrađuje bez ecovanja donje metalizacije. Transmisija daje samo jedan band-gap bez viših modova (harmonika). Pošto nema ecovanja donje površine, omogućeno je lakše pakovanje. Rezultati simulacije i merenja se dobro slažu, što omogućava predviđanje karakteristika filtra.

Nenad Popović (IMTEL, Beograd): "Kolinearna antena sa ugaonim reflektorom na 1.2 GHz".

Kolinearna antena je predstavljena nizom linijskih elemenata l/2 dužine koji su redno povezani, dok su međusobno spojeni l/4-skim vodovima.

Sednica: Mikrotalasna elektronika

U okviru sednice, kojom je predsedavao dr Aleksandar Nešić (IMTEL, Beograd), izloženo je pet radova, od prijavljenih sedam.

Radojka Praštalo: "Korišćenje EM zračenja u medicini" (rad po pozivu).

Elektromagnetno (EM) zračenje dobija sve veću primenu u dijagnostici, u terapeutske i naučnoistraživačke svrhe. Radiometrija, koja se zasniva na činjenici da sva tela na temperaturi iznad apsolutne nule zrače u infracrvenom delu spektra, pripada pasivnim metodama i koristi se za detekciju tumora, količine vode u plućima, određivanje temperature. Aktivne metode, s redom frekvencija kHz, koriste spoljašnje EM zračenje i koriste se za merenje bioimpedanse (srce, bešični mehur,…) i merenje protoka krvi. Metode slikanja se odnose na: nuklearnu magnetnu rezonansu (u RF opsegu), metodu određivanja raspodele neuro hemikalija i na metodu određivanja raspodele hemikalija u plućima i mozgu (zasniva se na mikrotalasima). Primena EM zračenja u terapeutske svrhe se ogleda u korišćenju zračenja pri zarašćivanju rana, hipertermiji za lečenje kancerogenih tkiva, praćenju srčane dinamike. Telo čoveka u električnom smislu predstavlja komplikovan, nehomogen, nepredvidiv i individualni sistem.

Olivera Pronić, Vera Marković (Elektronski fakultet, Niš): "Modelovanje šuma pakovanih HEMT tranzistora pomoću promenljivih talasnih temperatura šuma".

HEMT tranzistor predstavlja niskošumnu komponentu. Prikazana je ekvivalentna šema HEMT tranzistora sa parazitnim kapacitivnostima. U opisivanju je korišćena T matrica. Izvori šumova su međusobno korelisani. Za modelovanje šuma HEMT tranzistora korišćena je talasna reprezentacija (talasne temperature šuma u odgovarajućem frekventnom opsegu).

Vera Marković, Zlatica Marinković (Elektronski fakultet, Niš): "Neuronski model šuma HEMT tranzistora koji uključuje uslove napajanja".

Neuronske mreže estrahuju zavisnost iz dva skupa podataka, između kojih ne mora da postoji matematička zavisnost. Predloženi model obuhvata sve parazitne efekte.

Sednica: Mikrotalasni i submilimetarski sistemi

Ovom sednicom je predsedavao akademik Aleksandar Marinčić, a izloženo je sedam radova od kojih najveću pažnju zavređuju sledeći:

Aleksandar Marinčić (Elektrotehnički fakultet, Beograd), Radivoje Biljić (VTA VJ, Beograd), M. Krstić: "Experime-ntal verification of two-sector quadrant photodiode positioner".

Opisan je način pozicioniranja laserskog snopa pomoću kvadrantne fotodiode, postavljene u formi dvosektorskog pozicionera. Za pozicioniranje se koristi standardna kvadrantna fotodioda, ali zarotirana za 90°. Zahvaljujući ovako specifičnom povezivanju, smanjena je potreba za dodatnim kolima za obradu signala za pozicioniranje. Položaj može da se odredi sa tačnošću reda 0.1 mm.

Zoran Rajilić, Sreten Lekić (Prirodno-matematički fakultet, Banja Luka): "Disipacija u optičkom vlaknu i parcijalne amplitude nelinearnog impulsa".

Pri prostiranju kroz optičko vlakno, klasični linearni impuls trpi disipativne i disperzivne uticaje. Optički soliton predstavlja impuls formiran s tačno određenom širinom, kao stabilisana nelinearna impulsna anvelopa koherentne svetlosti koja se prostire dielektričnom sredinom (vlaknom). Postignut je impuls do 20GHz.

Žarko Barbarić (VTI VJ, Beograd): "Uporedna analiza televizijske i termovizijske slike iste scene".

Autor u radu naglašava potrebu da više senzora prati istu scenu. Dva predložena senzora, TV i termovizijski, predstavljaju pasivne senzore. Radijansa predstavlja funkciju i prostora i vremena. U okviru jedne scene bitno je posmatrati prostornu promenu radijanse. Na priloženim slikama za poređenje iste scene, uočavaju se jasne ivice objekata na TV slici, a "zamrljani" obrisi objekata na termovizijskoj slici.

Mirjana Nikolić (VTI VJ, Beograd, autor ovog prikaza sa Konferencije), Jovan Elazar (Elektrotehnički fakultet, Beograd): "Određivanje stepena hrapavosti metalne površine na osnovu uglovno raspodeljenog rasejanog zračenja".

U radu je dat prikaz relacije između uglovno razloženog rasejanja s površine i topografskih osobina mikrohrapavosti. Izrađen je jednostavni merač uglovno raspodeljenog rasejanja pomoću kojeg je izvršeno merenje funkcije bidirekcionalne raspodele reflektanse. Ispitivani uzorci su izrađeni od elektrohemijski čistog bakra različitog stepena metalografske obrade površine. Izmereni podaci za funkciju bidirekcionalne raspodele reflektanse poslužili su za proračun spektralne gustine snage površinske hrapavosti, odnosno za nalaženje vrednosti reprezenta hrapavosti površine (koren srednje kvadratne vrednosti visine hrapavosti). Poređenje rezultata, dobijenih predloženom optičkom beskontaktnom metodom s podacima dobijenim klasičnom profilometrijskom metodom koja se koristi u preciznoj mehanici, pokazalo je dobro slaganje ove dve metode.

Nikola Lekić (VTI VJ, Beograd): "Analiza dijagrama povratnog raspršenja linearne grupe jednostavnih reflektora".

Opisana je linearna grupa jednostavnih radarskih reflektora. Radarska površina predstavlja funkciju aspektnog ugla radar - cilj. Grupa reflektora može da se zameni grupom sekundarnih antena. Kod antena može da se radi s položajem, ali u ovom slučaju ne. Metoda se najviše koristi za maskiranje i lažne ciljeve, jer pomoću nje može da se odredi dijagram raspršenja za zaštitu.

Komisija za mikroelektroniku i optoelektroniku:

Sednica: Fizička elektronika elektronskih struktura i materijala

Sednicom je predsedavao profesor Dimitrije Tjapkin (Elektrotehnički fakultet, Beograd), a izloženo je osam radova.

Maja Romčević, Nebojša Romčević (Institut za nuklearne nauke, Vinča), Vladimir Nikiforov: "Fononske osobine Pb_1-xMn_xTe".

U radu je analizirana plazmo-fononska interakcija, utvrđeni su fononski nosioci i određena je koncentracija dopiranih nosilaca u materijalu Pb_1-xMn_xTe. Pri povećanju udela mangana, koncentracija slobodnih nosilaca opada. Eksperiment je izvršen na podgrevanim uzorcima. Prepoznate su fononske osobine mangan telurida.

Aneta Prijić, Stojan Ristić, Zoran Prijić (Elektronski fakultet, Niš): "Transportne jednačine sa efektivnim koncentracijama nosilaca naelektrisanja".

Transportna jednačina je sastavljena od difuznog člana, driftovskog člana i člana koji opisuje efekte jakog dopiranja. Efekti jakog dopiranja su sadržani u Fermijevom nivou.

Stojan Ristić, Zoran Prijić, Aneta Prijić (Elektronski fakultet, Niš): "Uticaj l-h prelaza na brzine nosilaca naelektrisanja".

Razmatran je plitki i duboki l-h prelaz. Duboki l-h prelaz je izveden na 100 mm. U l-h prelazu postoji nagli porast brzine manjinskih nosilaca. Proračun je sproveden za silicijum.

Ivanka Stanimirović (IRITEL, Beograd), Milan Jevtić (Institut za fiziku, Beograd), Zdravko Stanimirović (IRITEL, Beograd): "Uticaj geometrije debeloslojnih otpornika na indeks šuma".

Izvršeno je merenje indeksa šuma i otpornosti. Pokazano je da indeks šuma opada s povećanjem debljine otpornog sloja.

Branka Radojčić, Rade Travica (Institut bezbednosti, Beograd), Obrad Aleksić (Elektrotehnički fakultet, Beograd): "Termalna analiza SMT i hibridnog regulatora napona".

Sprovedena je termalna analiza regulatora napona izrađenih u tehnici površinske montaže i u hibridnoj tehnici. Uvodi se dvodimenzionalni model, pošto se javljaju površinski izvori toplote i posmatra se stacionarni model. Date su relacije za dominantne članove u analizi termalnog polja. Prikazani su rezultati proračuna za temperaturu ambijenta od 60°C.

Komisija za biomedicinsku tehniku:

Sednica: Biomedicinska informatika i merenja

Na sednici su izložena četiri rada, od prijavljenih pet, a uloga predsedavajućeg poverena je profesorki Milesi Srećković (Elektrotehnički fakultet, Beograd).

Jelena Ilić (Mašinski fakultet, Beograd), Slavica Ristić (VTI VJ, Beograd), Milesa Srećković (Elektrotehnički fakultet, Beograd): "Mogućnosti primena fazne Doppler anemometrije u analizi krvi".

Laser Dopplerova anemometrija (LDA) se koristi kao metoda za određivanje veličine čestica na osnovu odbrojavanja. Fazna razlika na izlazu iz dva detektora je proporcionalna veličini čestica. Čestica prilikom ispitivanja prolazi kroz presek dva laserska snopa. LDA se primenjuje u slučajevima gde dominira samo jedan mod rasejanja. Teorija je razvijena za čestice sfernog oblika. Predložena metoda se koristi za merenje eritrocita, jer oni predstavljaju glavne rasejavače u krvi.

Aco Krinulović, Dragana Nikolić, Julijana Mirčevska, Aleksandra Milutinović-Nikolić: "Biopolimeri za optičko procesiranje u realnom vremenu".

Istaknuta je korisnost predloženog rešenja u nelinearnoj optici i holografiji. Biopolimeri se odlikuju visokom prostornom rezolucijom za snimanje holograma (širok opseg vremena odziva, visoka osetljivost u vidljivom delu spektra, mogućnost snimanja polarizacionih holograma u realnom vremenu). Predočeni su materijali zasnovani na želatinu. U radu je ukazano i na primenu bakteriorodopsina u optičkim memorijama.

Aco Janićijević (Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd): "Fizičke veličine spoljašnjeg ozračavanja u radijacionoj zaštiti".

U radu se razmatra izloženost ljudi spoljašnjoj radijaciji i radiološka zaštita. Date su osnove upoznavanja sa zaštitnim i operacionim veličinama (za njih se za otežnjavanje koristi faktor kvaliteta). Zaštitne veličine nisu direktno merljive. U te veličine se ubrajaju: srednja vrednost apsorbovane doze, ekvivalentna doza i efektivna doza. Operacione veličine obuhvataju: ambijentalni dozni ekvivalent, direkcionalni dozni ekvivalent i personalni dozni ekvivalent. I zaštitne i operacione veličine su povezane sa fizičkim veličinama kao što su npr. fluens, kerma u vazduhu, apsorbovana doza u tkivu. Predstavljeni su rezultati i preporuke Međunarodne organizacije za zaštitu od zračenja.

Komisija za metrologiju:

Sednica: Etaloni

Za sednicu, kojom je predsedavao Predrag Pejović, prijavljeno je sedam radova, od kojih je prezentirano šest.

Aleksander Kovačević, Dejan Pantelić, Bratimir Panić, Ilija Belić (Institut za fiziku, Beograd): "Stabilizacija učestanosti helijum-neonskog lasera pomoću neuronske mreže".

Izložene su metode za stabilizaciju izlazne učestanosti helijum-neonskog lasera: saturisana apsorpcija, temperatu-rna apsorpcija, stabilizacija na bazi Zemanovog efekta. U okviru interferometrijske stabilizacije, vidljivost predstavlja pokazatelj promene učestanosti modova. Kada se primenjuju neuronske mreže, nije potrebno poznavati matematički model samog sistema. Prikazan je metod korišćenja neuronske mreže s algoritmom povratnog protoka za stabilizaciju izlazne učestanosti helijum-neonskog lasera.

Vladan Škerović, Predrag Vukadin, Veljko Zarubica (Savezni zavod za mere i dragocene metale, Beograd): "Međusobno poređenje relativnih spektralnih osetljivosti referentnih fotometrijskih detektora".

Iskorišćena je spektralna osetljivost detektora kao osnova za ostvarivanje skala optičkog zračenja. Ustanovljene su jedinstvene skale za merenje optičkog zračenja. U postavljenoj metodi korišćene su tri fotoćelije sa spektralnom osetljivošću oka.

Komisija za nuklearnu tehniku i tehnologiju:

Sednica: Korišćenje nuklearnog zračenja

Sednicom je predsedavao profesor Predrag Marinković (Elektrotehnički fakultet, Beograd). Od prezentovanih radova treba izdvojiti sledeće:

Nebojša Dašić, Dragana Nikolić, Dragoljub Antić, Vladan Ljubenov (Institut za nuklearne nauke, Vinča): "Metodologija za metrološku specifikaciju izvora gama zračenja proizvedenih ozračivanjem u nuklearnim reaktorima".

Razvijena je metoda za metrološko opisivanje sekundarnih izvora gama zračenja. Veliku primenu, posebno u medicini, imaju sekundarni izvori gama zračenja.

Olivera Ciraj, Srpko Marković, Duško Košutić (Institut za nuklearne nauke, Vinča): "Nivoi rasejanog zračenja u okolini rendgen aparata za klasične dijagnostičke procedure".

U radu su određeni intenziteti zračenja koje se rasejava u okolini rendgen aparata korišćenog u klasičnim dijagnostičkim primenama, mere zaštite i mogućnost otklanjanja neželjenog zračenja.

Zaključak

Na Konferenciji je izložen veliki broj kvalitetnih radova koji su pružili uvid u trenutno stanje naučnoistraživačkog razvoja u našoj zemlji. I ove godine, primetan je mali broj radova inostranih autora. Primećuje se tendencija većeg broja radova u kojima se koriste matematički modeli bez eksperimentalne provere. Ova činjenica govori da radovi s eksperimentalnom osnovom zavređuju pažnju i interesovanje. Imajući u vidu stvarne okolnosti, može da se konstatuje da je Konferencija u potpunosti opravdala dugi niz godina svog postojanja.

Rad primljen: 14.6.2001.god.