Metode obrade i analize signala koje koriste njihove ciklostacionarne osobine imaju značajne prednosti u odnosu na konvencionalne metode koje signale tretiraju kao statistički stacionarne. Prednosti ciklostacionarne obrade su posledica korišćenja periodičnosti drugog reda koje signal sadrži. Ove inherentne poriodičnosti se ispoljavaju kao spektralna korelacija između parova spektralnih komponenata razdvojenih za recipročnu vrednost perioda ciklostacionarnosti (ciklične frekvencije). Korišćenjem ove spektralne redudanse, koja je svojstvena svim ciklostacionarnim signalima i koja se ispoljava kroz postojanje spektralne korelacije, omogućava značajno poboljšanje performansi u mnogim postupcima obrade i analize signala. To je posebno izraženo u složenim uslovima znatnog prisustva šuma i interferencije i u prisustvu mnogih drugih složenih signala koji se mogu frekvencijski i vremenski preklapati sa željenim signalom. Često se neki signali namerno projektuju sa ciljem da se njihova neovlašćena detekcija učini praktično nemogućom. To su tzv. signali sa malom verovatnoćom presretanja (LPI- Low Probability-of-Intercept). Oblast primene obrade i analize ciklostacionarnih signala uključuje detekciju, klasifikaciju, sinhronizaciju, procenu parametara, razdvajanje i lociranje izvora signala, izviđanje signala itd. U pomenutim složenim uslovima prisustva signala, metode koje koriste ciklostacionarnost signala predstavljaju moćne napredne tehnike koje pomeraju mnoga ograničenja, nude značajne prednosti i imaju znatno bolje performanse u odnosu na klasične postupke. Ove metode se razmatraju u okviru spektralno-korelacione analize, odnosno ciklične spektralne analize signala.U ovoj naučnotehničkoj informaciji je dat uvod u teoriju obrade i analize cikostacionarnih signala drugog reda, tj. signala koji ispoljavaju spektralnu korelaciju. Razmatrana je spektralno-korelaciona analiza signala, postojeće tehnike i pristupi, osnovne prednosti u primeni i rezultati autorovih istraživanja u vezi spektralno-korelacione karakterizacije digitalno modulisanih signala. Naučnotehnička informacija je podeljena u pet delova (glava) od kojih svaki sadrži po nekoliko poglavlja. Na kraju je još dat zaključak i korišćena literatura.

Ključne reči:  komunikacioni sistem, stacionarni signal, ciklostacionarni signal, analiza signala, spektralna analiza signala, spektralno-korelaciona analiza signala, ciklična spektralna analiza, spektralna korelacija, spektralno-korelaciona karakterizacija signala, detekcija signala, klasifikacija signala, modulacija signala, analogna modulacija, digitalna modulacija, Markovljev niz, Furijeova transformacija