VOJNOTEHNICKI INSTITUT

Bespilotne letelice su platforme koje se koriste za izvršavanje teških i po život i zdravlje ljudi opasnih zadataka u kojima postoji potencijalna opasnost za gubitak letelice i njene posade. Koriste se za zadatke čije izvršavanje zahteva napore koji su iznad mogućnosti i izdržljivosti čoveka. Takođe, bespilotne letelice se primenjuju za različite vrste rutinskih zadataka za koje nije potrebno prisustvo čoveka u radnoj sredini.

Upotreba besposadnih letelica može se pratiti unazad do vremena pre Drugog svetskog rata. Prvi pokušaji sa letelicama bez posade izvedeni su 1917. godine u vidu eksperimenata sa radio upravljanjem.

Prve letelice ovog tipa korišćene su kao leteće mete u obuci posada protivavionske artiljerije. Tokom Drugog svetskog rata bilo je pokušaja da se besposadne platforme upotrebe u borbi, ali je tehnologija proizvodnje bespilotnih letelica evoluirala u pravcu proizvodnje vođenih raketa. U godinama koje su sledile dolazi do naglog tehnološkog razvoja, letelice koje su se pretežno koristile kao vežbovna sredstva adaptirane su za izvođenje izviđačkih misija. U periodu zahlađenja odnosa između Istoka i Zapada potreba za bespilotnim platformama raste, naročito posle obaranja špijunske letelice „U2“ nad teritorijom tadašnjeg SSSR-a. Prva masovna upotreba ovih sredstava desila se tokom rata u Vijetnamu, kada su besposadne letelice izvršile na hiljade špijunskih misija koje su bile rizične za avione sa posadom. Napredak tehnologija u domenu elektronike naročito razvoj mikroprocesora doveo je do nagle ekspanzije bespilotnih letelica. Implementacija savremenih opto-elektronskih sistema, navigacionih i komunikacionih sistema omogućila je praktično neograničenu primenu bespilotnih letelica.

U civilnom sektoru bespilotne letelice se koriste za nadgledanje državnih granica, u operacijama spasavanja kako na moru tako i na kopnu, praćenje situacija iznad područja zahvaćenih elementarnim nepogodama, detekciju prisustva hemijskih, bioloških i nuklearnih agenasa u vazduhu, praćenje saobraćaja, patroliranje duž naftovoda i gasovoda, praćenje sportskih i kulturno umetničkih događaja. Njihova
primena može biti kako jednokratna tako i višekratna.

Upotreba bespilotnih letelica za vojne svrhe podrazumeva misije izviđanja i osmatranja teritorije na kojoj se izvode borbena dejstva radi uočavanja pokreta trupa, korekture artiljerijske vatre, akviziciju ciljeva, ometanja radarskih instalacija, kao i za misije „search & destroy“ pokretnih i nepokretnih ciljeva.

Osnovna podela bespilotnih letelica je prema nameni odnosno funkciji:

Pokretne mete i mamci: namenjene su kao vežbovna sretstva za uvežbavanje posada sistema PVO
Izviđačke letelice: namenjene su za izviđanje teritorije
Borbene letelice: naoružane bespilotne letelice koje su namenjene za visokorizične misije gde je potrebno dejstvovati po ciljevima na zemlji.
Letelice za logističku podršku: namena ovih letelica je logistička podrška jedinicama na terenu (uglavnom se koriste za snabdevanje specijalnih jedinica)
Demonstratori: letelice namenjene za istraživanje i razvoj besposadnih platformi
Civilne i komercijalne letelice: letelice koje se koriste u civilne svrhe

Podela sistema bespilotnih letelica prema veličini letelica (razmahu krila) i njihovim težinama:

Mikro
Male
Srednje
Velike

Bespilotne letelice se mogu klasifikovati i prema njihovom doletu odnosno maksimalnoj visini leta:

Letelice bliskog doleta- letelice čija maksimalna visina leta ne prelazi 600m, radijusa dejstva do 2km
Letelice kratkog doleta - letelice čija maksimalna visina leta ne prelazi 1500m, radijusa dejstva do 10km
Letelice srednjeg doleta - letelice čija maksimalna visina leta ne prelazi 3000m, radijusa dejstva do 50km
Taktičke bespilotne letelice - letelice čija maksimalna visina leta ne prelazi 3000m, radijusa dejstva do 160km
M.A.L.E. letelice - letelice za srednje visine upotrebe, velike autonomije leta
H.A.L.E. letelice - letelice za velike visine upotrebe, velike autonomije leta
Hipersonične letelice: letelice velikih brzina (supersonične i hipersonične letelice)

Danas, se termin „bespilotna letelica (BL ili UAV-Unamanned Aerial Vehicle)“ sve više zamenjuje terminom „sistem bespilotne letelice (SBL ili UAVS-Unmanned Aerial Vehicle Systems)“ koji označava složeni sistem u kome se pored letelice(a) nalazi i upravljačka zemaljska stanica, sistem prenosa podataka, sistem poletanja i sletanja. Ovaj pregled se bazira na prikazu bespilotnih letelica kao glavnog, izvršnog organa sistema, ali uz osvrt i na ostale elemente ovih složenih sistema. Prikazane su letelice i sistemi novije produkcije koji se nalaze u serijskoj proizvodnji i operativnoj upotrebi. Izuzetak predstavlja taktička letelica kratkog

doleta VRABAC domaće proizvodnje koja je u završnoj fazi ispitivanja i uskoro bi trebala da se nađe u operativnoj upotrebi. Redosled prikazivanja letelica je prema abecednom redu u odnosu na zemlju proizvođača i naziva sistema.