UVOD 

Minoplogači su posebno građena ili adaptirana vrsta ratnih brodova (tu spadaju i podmornice), namenjena za polaganje mina u moru ili na rekama. Prema području polaganja i veličini dele se na velike - flotne, obalske i lučke minopolagače.

Posle Drugog svetskog rata javile su se dve koncepcije ovih brodova. Za polaganje ofanzivnih minskih prepreka SAD i Velika Britanija predviđaju flotne minopolagače, a za defanzivne minske prepreke pregrađene trgovačke i desantne brodove. Rusija, Švedska i neke druge ratne mornarice za ofanzivne minske prepreke predviđaju krstarice, razarače i fregate, a za defanzivne minske prepreke specijalno građene obalske minopolagače i improvizovana lučka sredstva (peniše, splavovi, manji desantni brodovi). Posebni podvodni minopolagači se ne grade, jer su sve ratne mornarice usvojile polaganje mina kroz torpedne cevi.

Između dva rata, u svim ratnim mornaricama izgrađeno je ukupno oko 100 brodova čija je osnovna namena bila polaganje mina. Iako su pobornici minskog ratovanja na moru i rekama tražili da se za ofanzivno miniranje projektuju i grade posebni brodovi minopolagači u većini ratnih mornarica se prišlo kompromisnim rešenjima.

Zbog ovih razloga je poslednjih godina došlo do smanjenja broja minopolagača u sastavima flota ratnih mornarica. Tako novi tehnološki postupci gradnje ratnih brodova omogućavaju da gotovo svaki novi brod može da se lako adaptira i za izvršavanje minopolagačkih zadataka (ukrcaj i polaganje mina). I pored smanjenja broja klasičnih minopolagača, kapacitet krcanja i polaganja mina u svetskim ratnim mornaricama nije smanjen, jer su mnogi površinski brodovi i podmornice osposobljeni da mogu krcati i polagati mine, pa tako krstarice mogu polagati do 150 mina, razarači do 100, fregate do 60, a sve mornarice koje imaju podmornice mogu polagati mine kroz torpedne cevi.

Minopolagači se u osnovi dele na: velike minopolagače, flotne minopolagače, obalske minopolagače, lučke minopolagače, brze minopolagače, pomoćne minske brodove i kombinovane minopolagače najčešće sa desantnom namenom i za polaganje odbrambenih minskih prepreka.

Deplasman minopolagača se kreće od 200 do 3550 tona, daljine plovljenja se kreću od nekoliko stotina milja do 7500 milja sa brzinom od 14 čvorova koju postiže Japanski minopolagač Souya. Naoružanje na minopolagačima pored mina čine uglavnom artiljerijsko oruđe kalibra 76mm, 57mm, 40mm, 37mm, 23mm, i 20mm. Danas ima sve više vrsta minopolagača koji obavljaju i druge zadatke pored polaganja mina, tako imamo: minopolagač švedski školski brod Carlskrona, finski Wartsila, minopolagač-švedski komandni brod Visborg, danski minopolagač matica podmornica Sjaelland, minopolagač desantni brod Lindorman, Jugoslovenski minopolagač-desantni brod DBM-241, čamac minopolagač Švedski M-501, nemački minolovac-minopolgač Frauenlob i Hameln 343, turski minopolagač logistički brod Alesha. Savremeni minopolagači opremljeni su navigacijskim radarima i sistemima pozicioniranja koji im omogućavaju da precizno odrede poziciju polaganja mina, što ih je učunilo samostalnijim, posebno kada polažu mine u vlastitim vodama.

Minsko oružje je još u prošlosti potvrdilo svoju efikasnost, a posebno u drugom svetskom ratu, kada se masobno upotrebljavalo. Sa minskim oružjem su naneti veliki gubici pomorskom transportu i ratnim brodovima. U početku je imalo isključivo defanzivnu ulogu, a kasnije je počelo da se koristi i u ofanzivne svrhe. Danas postoji ogroman arsenal minskog oružja koje može da se upotrebi, najčešće se radi o na dnu ležećim minama, sidrenim minama, mobilnim minama (torpedo-mina) i minama-torpedima (koje čekaju brod-podmornicu kao mina, a po registrovanju cilja aktiviraju torpedo ili raketu, ruska varijanta koje uništava brod-podmornicu direktnim pogotkom. Minsko oružje u budućnosti postaje oružje operativne i strategijske namene. O tome svedoče i podaci da ratne mornarice SAD i Rusije raspolažu i sa nukleranim minama snage do 20KT, namenje za velike ciljeve na moru (nosači aviona, razarači, krstarice). Takođe postoje podaci da i američka mina Captor može biti opremljena nukleranim eksplozivnim punjenjem. Stremljenja u podmorničarstvu, po pitanju upotrebe minskog oružja, kreću se u pravcu povećanja borbenog kompleta mina, rešenja u smeštaju u posebnim kontejnerima (bisagama) na pramčanom delu podmornice.

U gradnji savremenih minopolagača uočavaju se sledeće tendencije: prestanak gradnje namenskih minopolagača i orijentacija na brodove višestruke namene i popisne minopolagače. Savremeni minopolagači opremljeni su navigacijskim radarima koji im omogućavaju da precizno odrede poziciju polaganja mina, što ih je učinilo samostalnijim, posebno kada polažu mine u sopstvenim vodama. Minopolagači će se u budućnosti graditi u takvom broju tako da ratna mornarica može u jednom isplovljenju položiti veći deo ključnih minskih polja (primer Švedske),  dok bi ostala minska polja polagali popisni minopolagači i brodovi višestruke namene.